Чудотворна Икона "Благоухани Цвијет"

img_1525

      Господ је неизмјерном добротом Својом, благословио да по цијелој васељени блистају чудотворне иконе Његове Пречисте Богомајке, да бисмо Посредници нашега спасења прилазили као дјеца Мајци, у свим тугама и радостима нашим. Сричући немоћним уснама похвале Оној, Која је часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима.

          На Богородичиним иконама, које носе заједнички назив „Неувењиви цвет“ Пречиста у једној руци држи Христа, Сина Свог а у другој велики цвијет. Најчешће је то крин. Када је Богомладенац Исус придржаван лијевом руком Богомајке, а у Њеној десној руци је цвијет, таква икона се зове „Благоухани (Миомирисни) Цвијет“. Зашто смо у називу иконе ријеч Цвијет написали великим словом? Одговор нам стиже из акатиста Пречистој, који се чита пред Њеном иконом : „Радуј се Мати Божија, Цвијете Благоухани“.

Манастир Рустово има част да се у њему налази икона Пресвете Богородице „Благоухани Цвијет“.

          Ова чудесна икона стигла нам је добром вољом и пожртвованошћу једног брата хришћанина. Он је својевремено од трговаца старинама купио врло тамне даске за које је речено да их треба спојити, јер је то вјероватно била икона, али да нема наде да се може обновити. Када је лијепљењем спојио даске, видио је да је то заиста икона. Одложио ју је на страну, мислећи да касније проба да је рестаурира…

           Међутим, Господ је почео да дјела чудесно дјело на њој, да је обнавља без људске руке. Почели су да израњају лик Мајке Божије и Господа нашег Исуса Христа и да се појављује свјетлост. Брат је пожелио, видјевши каква је то светиња да је преда неком манастиру. 

           И 27. августа 2009. године, уочи бденија пред нашу славу – Успење Пресвете Богородице, икона је стигла у Рустово. Свечано смо је дочекали и у литији са појањем, унијели у Њен манастир. Годину дана касније, брат од кога смо икону добили, предао нам је писмено свједочанство да икону поклања манастиру Пресвете Богородице Рустово.

            Господ икону непрестано обнавља. Често од Њеног миомириса читав храм мирише. Има више случајева чудесне помоћи Мајке Божије, преко ове иконе. Навешћемо неке. Жена из Бара, тада невјерујућа, имала је шећерну болест, и као последицу те болести, отворене ране на нози. Ситуација је била толико озбиљна да су љекари ријешили да јој ногу ампутирају. Њена ћерка похитала је у манастир Рустово и донијела мајци свето уље од иконе „Благоухани Цвијет“. Мајка је светим уљем помазала лице и болесно стопало. Већ сјутрадан осјећала се много боље и могла је да се ослања на то стопало. Та жена је само једном помазала болесну ногу светим уљем и готово аутоматски добила исцјељење.

            Једна сестра имала је цисту на дојци са лијеве стране. Имала је вјеру да ће јој Мајка Божија помоћи и помазивала се светим уљем од иконе „Благоухани цвијет“. Кад је пошла на прву контролу, циста је била мања, а на другој је упоште није било. Сестра са благодарењем каже : „Мајка Божија ми је макла цисту са дојке“.

            Ова икона се прославља два пута у години: 3/16 април и 15/28 новембар. 

Молитва Пресветој Богородици „Благоухани Цвијет“

Царице моја Преблага, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих и путника Заступнице, тужних Радости, повређених Покровитељко! Ти видиш беду моју, видиш и патње моје, помози мени немоћноме, нахрани мене лутајућег. Ти знаш неправде моје, разреши их ако желиш јер друге помоћи немам, ни друге посреднице, ни благе утешитељке, сем Тебе, о, Богомати. Сачувај ме и заштити сада и увек и у векове векова. Амин.

Чудотворна Икона Иверске Мајке Божије

????????????????????????????????????

 

Историјат Иверске иконе

 

У деветом вијеку у Византији, свету Цркву потресала је иконоборна јерес. Цареви, одступивши од праве вјере, одступили су и од поштовања светиње. На удару су биле свете иконе. У то вријеме, близу града Никеје, живјела је једна побожна удовица са сином. Држала се истините вјере. У храму, који је својом усрдношћу изградила, налазила се чудотворна икона Мајке Божије. Војник, послан од цара да уништава свете иконе, ударио је копљем у лице Пресвете Богородице и десило се чудо: из прободене иконе потекла је крв. Запрепашћени војник је пао пред иконом кајући се за своје безумље. Напустио је јерес и живот окончао као подвижник.

Удовица, желећи да светињу спасе од поруге, усрдно се помолила Пресветој Богородици. Онда је икону спустила у море. На њену велику радост, икона није потонула, већ је, стојећи право, кренула морем према западу. Промислом Божијим, син те удовице упутио се у Грчку и примио монаштво на Светој Гори. Од њега су монаси и сазнали о икони коју је његова мајка спустила у море.

Иверски манастир на Светој Гори саграђен је близу мјеста гдје је својевремено пристао брод на коме се налазила Мајка Божија. Једном су монаси тог манастира угледали на мору огњени стуб, који је допирао до неба. У подножју стуба, налазила се стојећи на води, икона Пресвете Богородице. Појава је трајала неколико дана и ноћи, али кад год би се монаси приближили, икона би се удаљила од њих. Преподобни старац Гаврило молио се од свег срца Пресветој Богородици. Пречиста му се јавила и рекла: “Реци старјешини и браћи да хоћу да им дам икону моју као заштиту и помоћ, и ушавши у море, иди с вјером по таласима. Тада ће сви сазнати моју љубав и благовољење према вашој обитељи”.Старац је све о виђењу рекао старјешини и ујутро су сви монаси са молбеним појањем пошли на обалу. Старац је смјело кренуо по води и удостојио се да узме на руке чудотворну икону. Ставили су је у за њу направљену капелу на обали и ту јој се молили три дана. Потом су је пренијели у саборни храм, а на мјесту на обали, гдје је икона била, избио је извор чисте слатке воде. Сјутрадан, кад су ушли у храм, икону нису нашли на мјесту гдје су је ставили, већ су је открили изнад манастирске капије. Унијели су је у храм, али је она ујутро поново била изнад капије. То се понављало неколико пута, док се најзад Пресвета Богородица није јавила преподобном Гаврилу и рекла: ”Иди у манастир и реци монасима да ме више не искушавају. Нисам дошла због тога да бисте ви мене чували, већ да бих ја чувала вас. Све док моја икона буде у вашој обитељи, дотле ће благодат Сина Мога бити са вама”.

Историја Иверског манастира сачувала је мноштво случајева чудесне помоћи Мајке Божије: избављење обитељи од варвара, обнављање залиха пшенице, вина и уља, Мајка Божија дала златник човјеку, коме су у манастиру одбили да дају хљеб…

Иверска икона Мајке Божије, која се налази у нашем манастиру није копија чудотворне светогорске. Ово је нова икона, чак рађена у другом стилу, само на исту тему. Настала је прије двадесетак година. И она је чудотворна и помаже свима, који се са вјером и искрено моле Мајци Божијој.  Навешћемо само неке од многих случајева: исцјељење од тумора на мозгу, жене која је са великом вјером носила пластифицирану иконицу Иверску испод капе, помоћ човјеку, који је остао без посла и био у дуговима, рађање живе и здраве бебе, поред које је у мајчиној утроби растао велики миом и гдје је медицина била немоћна… Мајка Божија преко ове Своје иконе нарочито помаже брачним паровима, који дуго и предуго нису имали дјеце.

У манастиру је већ дуже времена отворена књига у којој се биљеже сви случајеви чудотворне помоћи Мајке Божије преко Њене иконе Иверске.

Молитва Пресветој Богородици Иверској

О,Пресвета Дево, Мати Господња, Царице Небеса и земље! Послушај болне уздахе душа наших, погледај са висине Твоје светости на нас,који се са вјером и љубављу поклањамо пречистој икони Твојој. Јер, ево, потопљени гријесима и ношени невољама, гледамо на Твоју икону и приносимо Ти смирене молитве наше као да си ту са нама. Немамо ни друге помоћнице, ни друге заступнице, ни утјехе, осим Тебе, о Мајко свих жалосних и обремењених! Помози нама немоћнима, ублажи нашу тугу, управи нас залутале на прави пут, излијечи и спаси оне, који су без наде, дај нам да остатак живота проведемо у миру и тишини, даруј нам хришћански крај и јави нам се као милосрдна Заступница на Страшном суду Сина Твога, да увијек пјевамо, величамо и славимо Тебе као благу Заштитницу рода хришћанског, са свима који угодише Богу. Амин.

images

cuda-majke-bozije